Да су стихотворци вечни остаје проглас о њиховим стиховима међу генерацијама које се смело заодену у рухо поезије и тако је приказују свету. Наведено је потврђено у суботу, 27. марта, у просторијама Музичке школе „Др Војислав Вучковић” у Чачку где је одржано Општинско такмичење рецитатора „Песниче народа мог”. Традиционални скуп око величања изражајне речи наизуст изговорене лире стихотвораца, одржан је педесет и трећи пут. Овај ниво такмичења у 2022. години броји надметање најбољих рецитатора 53. пут. Организатор такмичења је Дом културе у Чачку, а традиционално уводну реч организатора и координисање међу свим нивоима такмичења стручно водио је Баћко Букумировић, глумац.
Окупљени око стихова поезије били су победници са школских такмичења у Чачку те је око стотину двадесет ученика који су разврстани у три категорије учествовало на Општинском такмичењу. Ученици од првог до четвртог разреда основних школа били су у оквиру категорије млађег узраста, док су старији основци, од петог до осмог разреда, били у категорији средњег узраста. У оквиру категорије старијег узраста били су чачански средњошколци. Стручни жири свих узраста чинили су професори српског језика и књижевности Марија Николић, Марина Белић и Ана Ранђић.
Одабрани у оквиру млађег узраста како би међу најмлађима били представници у својој категорији на Окружном такмичењу су: Лука Јевтовић, Вера Аћимовић и Николина Јовашевић из Основне школе „Милица Павловић”. Победници у оквиру средњег узраста су: Павле Сретеновић из Основне школе „Степа Степановић” из Горње Горевнице, Александар Јоовашевић из Основне школе „Милица Павловић” и Мина Грујовић из Основне школе „Вук Стефановић Караџић”. Најбољи средњошколци, победници у оквиру старијег узраста су: Јелена Пауновић и Лука Тимотијевић из Техничке школе у Чачку и Сара Мирјанић и Анђела Тошић из Медицинске школе у Чачку.
Чачански представници из свих узраста Општинског такмичења биће учесници Окружног такмичења које ће се одржати 16. априла у Горњем Милановцу у организацији Центра за културу Горњег Милановца.
Рецитовање као неизоставни сегмент језичке културе остаје као насушна потреба савременим генерацијама да превасходно негују правилно разумевање самог значења речи. Након спознаје о значењу речи у уму сваког рецитатора остаје потреба да се стиховии саткани од речи правилно изговоре. Правилан изговор, изражајност у рецитовању и отелотворењу песме и на тај начин постиже се исправним акцентовањем речи, поштовањем динамике и ритма песме сходно знаковима интерпункције и одликама стихова песме. Дакле, задивити слушаоца интерпретацијом значи сликати речима – застати, громогласно или тихо изговорити, поставити упитну или узвичну реченицу интонативно правилно, заоденути песму у рухо емоционалности. На овај начин, поштовањем и придржавањем оваквих критеријума опстаје рецитаторски дух на темељима правилног. Наведено и указује на дистинкције између глуме и рецитовања.
Рецитатор не користи мимику већ изговорено указује на важност сваке речи у песми спознајом значења речи и самим тим изражајношћу на темељима ортоепије, правилног изговора. Ритам, динамика и осећајност овако милују стихове који су изговорени. Наш језик и књижевност српских песника овако неговани стичу достојанствено своју вечност међу пролазним вредностима свакодневице.